Ostrvo

"Kako ?ivim? Dobro. Zadovoljan sam ?to sam pro?ivio vijek a nisam nikome na?kodio. Ono ?to je meni ?tete naneseno, davno sam zaboravio, gubitak je lak?e podnijeti nego kajanje. Sudbina me je postavila na ovu stazu, za drugu ne znam, i korääu po njoj dok u meni ima snage. Ovdje sam ugledao nebeski beskraj i pu¿inu na kojoj mi se oko odmara, i ovo ne bih zamijenio ni za jedan kraj na svijetu. Ljep?ih mo?da ima, dra?ih nigdje. Ovaj kraj, to sam ja, to je moj ?ivot i moja ljubav." Srpska knji?evna scena mo?e se pohvaliti brojnim piscima izuzetnog dara, ali malo je onih ¿ije stvarala?tvo doti¿e ¿itaoca kao Selimovi¿evo - toplina i neposrednost njegovih junaka i ¿istota ose¿anja koja izviru sa stranica ovih dela, ispri¿anih takvom jednostavno?¿u kakvu samo vrhunski knji?evnik mo?e da postigne, diraju pravo u du?u i zauvek tu ostaju.