Cvat lipe na Balkanu

 
 
Agencija TEA BOOKS (Verlag)
  • 1. Auflage
  • |
  • erschienen am 10. Januar 2018
  • |
  • 457 Seiten
 
E-Book | ePUB mit Adobe DRM | Systemvoraussetzungen
6610000046669 (EAN)
 

'... Urbanog sadrzaja, sa odnosima koji pocivaju na srodstvima, ljubavima, brakovima, stradanjima i potucanjima Jevreja i Srba, njeni romani prvenstveno obraduju zivot u gradanskim krugovima. Tu se govore razni jezici, tu se rado i cesto putuje, susrecu se bezbrojni ljudi i glavne zivotne teme nalaze iskljucivo u okvirima porodicnih, drustvenih i intelektualnih dodira. U preobilju likova i mnostvu epizoda, romani Gordane Kuic neprimetno odrazavaju jedinstvenu unutrasnju nit koju cini osobena balkanska jevrejska nostalgija, jaka duhovna i emotivna vezanost sarajevskih i beogradskih Jevreja za zavicaj. U romanima Gordane Kuic Jevreji se javljaju kao nosioci tradicionalnih gradanskih i urbanih vrednosti i plemenitih starosedelackih spona medu ljudima koji su na istome tlu dugo delili zajednicku istorijsku kob.'


- Predrag Palavestra, Jevrejski pisci u srpskoj knjizevnosti

  • 1,12 MB

1. Praznici pod prismotrom


- Mamice, 'de je tatko? Nema ga ni danas ni juce... ma, nema ga dugo! - Suznih ociju pitala je mala Vera majku te vrele nedelje, kao i svakog jutra poslednjih mesec dana. - Nema ga, nema! - mrmljala je kenjkavo i vrtela glavom tresuci svetle uvojke. - Ocu mog taticu jedinog... Kad ce doci?

- Prestu, prestu, linda mija, brzo, brzo, lepotice moja. Pa, imas mene. Zar ne volis svoju mamili? Tata je otisao u Bor...

- A sta je to Boj? - tepala je.

- To je rudnik de se kopa bakar, i njemu je tamo sasvim fino. Ja cu ga ubrzo posjetit pa cu ti pricat kako sam putovala. A on ti je, mala moja, ziv i zdrav, cvrst i zilav!

- I ja sam cvista i zijava! - potvrdi Vera automatski i podize ruku da pokaze misicu, ali je to ne odvrati od prethodne teme, pa nastavi placljivo: - Citaj pismo! Citaj, aji sve!

- Evo, srce moje, evo! - pozuri Branka uzimajuci prvo Markovo pismo iz borskog logora "Jug", s pecatom vojne cenzure.

- "Draga moja Branka, milo moje dijete i draga Riki" - citala je - "dozvoljeno nam je da se javimo dva puta mjesecno s vasa dva odgovora. Posjete ce takode biti uskoro dozvoljene. Pakete mozete slat postom po dva kilograma (uz svaki paket i popis poslatih stvari). S tim nemojte zuriti. Inace, ovdje je dobro. Visina 5.600 m, dani topli, a noci hladne. (Posalji mi dzemper, Brankice.) Podsjeca me na Sarajevo. Bio sam na pregledu i izgleda da cu dobit spoljni rad, a ne u jami. Secera u krvi sam imao samo u tragu, a nadam se da ce uz ovu hranu potpuno nestati. Samo da i ja ne nestanem s njim (sala lazum! - salim se!). Uskoro cu radit na svjezem zraku, umorit se i spavat kô top. Nemojte za mene brinuti. Jedva cekam da mi pisete sta se je desilo iza mog odlaska. Ovdje je mnogo bolje nego u zatvoru na Banjici, a i Banjica je bila bolja nego kad smo bjezali od bombardovanja. Sta radi moje srce, moja premila kcerkica?" - Vera zapljeska rucicama. - "Je li te slusa? Ona je najbolja curica na svijetu..." - Branka preskoci opasku "samo da nam dijete ne ostane gladno". - "Da li me trazi i pita za mene?"

- Jeci: pitam!

- Svakako, cim ga vidim - odvrati Branka i zacuta, jer je Marko dalje pisao: "Gledaj kako znas da dijete sto manje osjeti moje izbivanje. Pazi je vise nego prije, ako je to moguce. Glavno je da bude zdrava i vesela. O tebi, sunce moje, necu ni govorit. Znam kako ti je, ali ne zaboravi obecanje da ces bit junak. Sve ce proci i mi cemo opet bit skupa i sretni."

- Citaj jos!

- Poljubi moju malu lopovcinu tri puta - izmisljala je Branka - jednom u obraz, jedanput u nos, a jedanput u uho!

- A sto on ne dodze da me pojubi?

- Ne moze, jer je sad na mjestu sa koga se ne izlazi kad se hoce.

- A ako vise nikad ne dodze?

- II Dijo no mi de, kerida! Komu puedis dizir estu? Ne dao Bog, milo moje, kako to mozes kazati? Tata ce se vratit za nekoliko dana i... i donijet jednu lijepu lutku svojoj curici.

- A sta je to jutka?

Branka se ugrize za usnu.

- Njemacka kapitulirala, svijet se uzbuduje oko Trsta, odrzana prvomajska parada u slobodnoj prijestolnici, lijeci se ranjeni Beograd, gradice se prvi giganti Petoljetke, a dijete ne zna sta je lutka - umesa se Riki koja je dotad cutke pratila razgovor. - Ah, kerida mija ermanikja, ah, mila moja sestrice, kakva tuga! - Onda se okrenu necaki: - Lutka je, linda mija, lijepa moja, igracka: jedna djevojcica s kojom ces se igrat i koja ce ti pravit drustvo kad smo mama i ja zauzete, i nemamo vremena s tobom razgovarat. Dobices je, vala, de puklo da puklo!

- Joj, tetice, fino! - ciknu Vera i poce da skakuce.

- Riki, nemoj joj obecavat kad znas...

- No se nada i no keru saver, nista ne znam i necu da znam! - odvrati Riki ljutito, pa nastavi na ladinu[1] da ih Vera ne bi razumela. - Sasicu joj lutku od moje stare haljine...

- To ti je jedina...

- Neka. Napunicu je necim... imamo one vate... nek se dijete igra do mile volje. Svidjet ce joj se, jer nema drugih za uporedit.

Vera je veselo trckarala po sobi, ali se zaustavi kada zacu zvono na vratima.

- Ja cu - rece Riki.

Ubrzo do sobe doprese njeni odusevljeni usklici: - Dragù! Vladetoooo Dragutinovicuuuuu! Joj, gdje si, bolan ne bio, moj predratni druze najsladi i najdrazi! Kakav si mi sad poslije rata?! Ama, ljepsi nego prije, jasta!

Hodnik je odzvanjao od Rikicinog podvriskivanja kao i od Dragovog sonornog barsunastog baritona, koji je nekoliko decenija odusevljavao beogradske obozavateljke pozorisne umetnosti i glumacke lepote.

- Rikice! Rikcic! Lutkice! Tu si, vratila si se! Nisi im se predala! Zavarala si trag, balerinice najmanja! Znao sam, znao!

Susret je bio tako buran i praskav da su susedi izasli da vide kakva se to nezgoda dogada kod Koracevih.

Najzad, unevsi je u stan, na rukama, Dragu ispusti Rikicu iz zagrljaja, malo se udalji, i ozbiljno se zagleda u nju. - Cek da vidim mladu Salomovu: tu su blistave oci, crveni obrazi, dugme od nosa, usne deblje nego ikad...

- Tu je i poneka sijeda i bolovi u kuku... - ubaci Riki.

- Ali - prekide je Dragu - i najlepse noge na kugli zemaljskoj!

Mala Vera posmatrala je scenu sa ozbiljnim cudenjem, pa kada je uzbudenje proslo i Dragu najzad usao u trpezariju i pogledao je, ona se bez ustrucavanja nasmesi i pokloni, napravivsi mali "reverans" kao sto ju je teta Riki naucila.

- Al' si ti lepa i slatka devojcica! A kako se zoves?

- Inda. - Branka i Riki se zacudeno pogledase. - A ti? - nastavila je slobodno, naviknuta da razgovara sa starijima. Osim Adrijane nije imala ni jednu drugaricu svojih godina.

- Ja se zovem cika Dragu.

- Djagu.

- A cika?

- Cika i teta su pjavi jod... a ne kobajagi... - rece Vera, pa se okrenu Riki za pomoc.

- To je moja teorija. Ja sam joj, brate, tetka, a ne neka susjetka - objasni Riki.

- Uh, sto si ti pametna i govoris kao odrasla. A kako si ono kazala da se zoves?

- Inda.

- Inda? Zanimljivo ime...

- To je jepa... Ja sam i Veja, a Inda mi se vise svidza! - Klimnu glavom i dodade ozbiljno: - Tako me svi zovu.

- Aha! Sad shvacam - umesa se Branka. - Stalno joj govorim linda mija, lepotice moja... I niko je, osim mene, tako ne zove.

Ali, od tog dana Veru su prozvali Inda, a ona je rado objasnjavala svoj nadimak svakome ko bi ispoljio radoznalost.

- Dakle, Inda, ti stvarno svasta znas - nastavi Dragu.

- Ja igjam i bajet i pevam - ponosno je kazala gledajuci Riki.

- Ajde, otpjevaj nam nesto, kerida, mila.

Inda je odmah pocela: "Bjanka, je' ti mozda jodno mesto Sajamanka, je' kao Ciganka si ti! Bjanka, puna vatje vitka, gipka, tanka, tvoja vjeja kivca vji!"

- Bravo! Bogami, pesma kao da je napisana za tvoju mamu Branku! - rece Dragu pa izvadi nesto iz dzepa, cucnu pored Vere i pruzi joj jedan paketic.

- Faja! - rece Inda i pogleda teta Rikicu. Ova joj dade znak da moze da ga otvori, a zatim upita Dragua: - Otklen ti cokolada?

- Pravo iz kofera jedne svajcarske dame, zavrsila nekim cudom kod mene - odvrati Dragu uz obesenjacki osmeh.

- Aha, razumijem - uzdahnu Riki i klimnu glavom.

- A sta je to? - oglasi se Inda pazljivo pipajuci smedu tablu, koja se pomalo lepila za prste.

- To je cokolada. Vrlo je ukusna i deca je mnogo vole. Probaj - rece Dragu.

Inda odlomi parce zagledajuci ga sumnjicavo, pa ga s dosta oklevanja stavi u usta i poce da zvace, a zatim joj se lice ozari: "Mmm, sto je fino!", promrmlja oblizujuci se, pa otrca u kuhinju da pokaze mami sta je dobila, i da je obavesti da joj je Dragu najmiliji gost.

Tako je predratni ljubavnik na sceni Narodnog pozorista, a Rikicin prisni prijatelj, postao rado priman posetilac u kuci Korac-Salom. Cesto je navracao i uvek donosio novosti iz grada, sto je radovalo i Rikicu koja je malo izlazila jer je tesko hodala, i Branku koja je napustala kucu samo da nabavi hranu.

Dragu je prikazivao tekuce dogadaje na samo njemu svojstven leprsav i duhovit nacin. Pricao im je o svojoj reziji Proste devojke od sovjetskog pisca Skvarkina na sceni Beogradskog rejonskog pozorista u zgradi na Vracaru, i tvrdio da bi cenu karata od 80 do 200 dinara trebalo povecati za nekoliko puta, jer je premijera bila zakazana za 6. april, pa bi svako morao da bude srecan sto sedi i na najlosijoj predstavi na dan kada je pre samo cetiri godine bezao od bombi. Raspredao je o neobicnim postavama Boema, Toske i Hajduk Stanka u Narodnom pozoristu i jos neobicnijoj publici, oponasajuci predstavnike svake karakteristicne grupe. Ili bi zadihan uleteo u kucu i odglumio beogradske industrijalce Luku i Mihajla Misica i Milutina Krivokapica, osudene zbog privredne saradnje sa okupatorom.

- Tuzno je, tuzno - kazao bi - ali ako se svemu ne smejemo, necemo ostati citavi!

Branki bi sapnuo kao da joj odaje drzavnu tajnu, da Ministarstvo trgovine i snabdevanja pusta u prodaju izvesne kolicine secera po 15 dinara po kilogramu, kao i petroleja, sibica i soli, a ostavio bi joj na kuhinjskom stolu fisek projinog brasna govoreci: - Ne znam sta mi je! Stalno zaboravljam da donesem cvece!

Glumio je delegate u Trstu na istorijskom zasedanju i uzvikivao: - Ziveo autonomni Trst u...

Schweitzer Klassifikation
BISAC Classifikation
Warengruppensystematik 2.0

Dateiformat: EPUB
Kopierschutz: Adobe-DRM (Digital Rights Management)

Systemvoraussetzungen:

Computer (Windows; MacOS X; Linux): Installieren Sie bereits vor dem Download die kostenlose Software Adobe Digital Editions (siehe E-Book Hilfe).

Tablet/Smartphone (Android; iOS): Installieren Sie bereits vor dem Download die kostenlose App Adobe Digital Editions (siehe E-Book Hilfe).

E-Book-Reader: Bookeen, Kobo, Pocketbook, Sony, Tolino u.v.a.m. (nicht Kindle)

Das Dateiformat EPUB ist sehr gut für Romane und Sachbücher geeignet - also für "fließenden" Text ohne komplexes Layout. Bei E-Readern oder Smartphones passt sich der Zeilen- und Seitenumbruch automatisch den kleinen Displays an. Mit Adobe-DRM wird hier ein "harter" Kopierschutz verwendet. Wenn die notwendigen Voraussetzungen nicht vorliegen, können Sie das E-Book leider nicht öffnen. Daher müssen Sie bereits vor dem Download Ihre Lese-Hardware vorbereiten.

Weitere Informationen finden Sie in unserer E-Book Hilfe.


Download (sofort verfügbar)

5,98 €
inkl. 19% MwSt.
Download / Einzel-Lizenz
ePUB mit Adobe DRM
siehe Systemvoraussetzungen
E-Book bestellen

Unsere Web-Seiten verwenden Cookies. Mit der Nutzung des WebShops erklären Sie sich damit einverstanden. Mehr Informationen finden Sie in unserem Datenschutzhinweis. Ok